Црква св. Силвестра Бићево – бенедиктинска баштина из 11. века

Црква св. Силвестра на Бићеву најважнији је сакрални споменик острва и једно од места које најбоље показује колико је историја Бићева старија и богатија од његове данашње туристичке приче о Модрој пећини.

Смештена је у насељу Поје, на равници у унутрашњости острва, међу старим каменим кућама и некадашњим пољима. На први поглед делује као једноставна мала острвска црква, али иза ње стоји готово хиљаду година документоване историје.

Данашња црква потиче из средњег века, а њена прича почиње 1050. године, када је сплитски свештеник Иван Гаудијев Грлић на Бићеву подигао цркву посвећену папи св. Силвестру и предао је бенедиктинцима с италијанског острва Тремити. У њеној близини убрзо је настао и бенедиктински манастир, који је Бићева укључио у важну мрежу манастирских заједница преко Јадрана.

Црква подигнута 1050. године

Година 1050. једна је од кључних у историји Бићева.

Тада је свештеник Иван из Сплита на средишњој острвској равници подигао цркву и посветио је светом Силвестру I., папи из 4. века.

Цркву је потом предао бенедиктинцима с Тремитских острва, који су преко Јадрана ширили своју мрежу манастира.

Такав положај Бићева није био случајан. Острво лежи на поморском правцу између западне и источне обале Јадрана, па су везе с јужном Италијом у средњем веку биле много интензивније него што се данас може претпоставити гледајући карту.

Бенедиктинци су уз цркву изградили манастир св. Силвестра, а цело подручје постало је једно од важнијих духовних и економских центара овог дела Јадрана.

Бенедиктинци с Тремита

Бенедиктинци који су дошли на Бићева припадали су широј јадранској мрежи повезаној с Тремитским острвима у Италији.

Море тада није представљало границу каквом га данас често замишљамо. Управо супротно – било је најбржи пут између обала.

Бићева, Светац, Вис, Хвар, Тремити и подручје Гаргана били су повезани поморским рутама којима су путовали редовници, трговци и морнари.

Манастир св. Силвестра зато није био изоловани манастир на крају света, него део значајно ширег културног и верског простора.

Трагови тог бенедиктинског утицаја касније се појављују и на Вису, посебно у подручју Комиже.

Папа Александар III. ставио је манастир под своју заштиту

Колико је бићевски манастир био важан показује документ из 1181. године.

У време сукоба Венеције и Византије за превласт на Јадрану, манастир се обратио папи Александру III. за заштиту.

Папа је 2. маја 1181. године издао повластицу којом је манастир св. Силвестра и његову заједницу ставио под своју заштиту.

У документу се директно обраћа опату Урсу, поглавару бићевског манастира.

То је посебно вредан податак јер потврђује да у 12. веку овде није постојала само мала црква него организована и довољно важна бенедиктинска заједница која је комуницирала директно с папском администрацијом.

Од манастира је данас остала углавном црква

Сам бенедиктински комплекс није сачуван у облику у којем је постојао током средњег века.

Данас је црква св. Силвестра главни сачувани део некадашњег манастира, док се за манастирске зграде претпоставља да су се налазиле непосредно уз њу, посебно према јужној страни.

У цркви су откривена и врата која су некада водила према манастирском дворишту.

Околне камене куће, зидови и вртови током векова мењали су изворни изглед простора, па данашњи посетилац заправо стоји на веома слојевитом археолошком локалитету чији сви делови још нису потпуно истражени.

Испод цркве пронађена је још старија црква

Једно од највећих изненађења дошло је током конзерваторских и археолошких истраживања 1990-их.

Показало се да црква из 1050. није саграђена на потпуно празном простору.

Испод данашње грађевине откривени су остаци старије ранохришћанске цркве, вероватно из 6. века, укључујући апсиду и део мозаичког пода.

То значи да је овај положај имао сакралну функцију неколико векова пре доласка бенедиктинаца.

На подручју цркве пронађени су и други антички и касноантички трагови, међу њима керамика те уломак грчког надгробног споменика с именом Теодорос.

Црква св. Силвестра зато није само средњовековни споменик. Налази се на локалитету на којем се може пратити веома дуг континуитет живота и коришћења простора.

Данашњи изглед није потпуно исти као 1050. године

Црква је изворно саграђена у предроманичком стилу, али је током готово хиљаду година више пута поправљана и преобликована.

Званични извори посебно наводе промене у 17. и 20. веку, док су други грађевински захвати настајали и раније.

Данашњи спољашњи изглед зато је резултат више различитих историјских слојева.

Једнобродна камена грађевина има једноставно прочеље и звоник на преслици, док се уз бочне зидове могу приметити снажни камени подупирачи.

У унутрашњости се и данас могу препознати детаљи различитих фаза градње.

Црква није велика, али управо јој једноставност и изоловани положај дају снажан карактер.

Посебан уски прозор изнад апсиде

Један од занимљивијих детаља налази се на источном зиду изнад апсиде.

Онде је врло узак и висок прозор, споља готово налик стрелници, док се према унутрашњости шири.

Током ранијих преграђивања био је затворен, а рестауратори су га поново отворили.

Ујутру кроз њега у тамнију унутрашњост цркве улази уска и снажна зрака сунчеве светлости.

Не може се са сигурношћу тврдити да је цео ефекат од почетка био намеравао управо на тај начин, али данас је то један од најзанимљивијих детаља унутрашњости цркве.

Бићевска Мадона – једно од највећих уметничких блага повезаних с црквом

Црква св. Силвестра повезана је и с веома вредним средњовековним уметничким делом – Бићевском Мадоном.

Реч је о приказу Богородице с Дјететом из приближно 1220. године, једном од најстаријих сачуваних приказа Богородице те врсте у Далмацији.

Слика се некада налазила у цркви св. Силвестра на Бићеву.

Данас више није на острву, него се чува у катедрали св. Стефана у Хвару.

Зато посетилац који данас уђе у цркву неће видети оригиналну Бићевску Мадону, али је важно знати да је управо из ове мале острвске цркве потекло једно од вреднијих дела средњовековне далматинске уметности.

Гробови бенедиктинаца испод пода

Археолошка истраживања открила су и неколико гробова унутар цркве.

Уз северни и јужни зид пронађене су заједничке гробнице у којима је било покопано више особа, а сматра се да су припадале бенедиктинским редовницима.

Посебно је занимљив гроб смештен готово у централној оси цркве, на привилегованом месту испред апсиде.

Археолози су претпоставили да је онде морала бити покопана особа од велике важности за манастир. Једна од могућности јесте да се ради управо о свештенику Ивани који је цркву дао саградити, али то није доказано и треба га посматрати као занимљиву археолошку претпоставку, а не као сигурну чињеницу.

Како доћи до Цркве св. Силвестра?

Црква се налази у Поју, у централном делу Бићева, далеко од обале и главних пристаништа.

До Бићева се прво долази бродом из Комиже, а затим се према цркви наставља пешице острвским стазама.

Црква је једна од службених станица Геостазе Бићево, па се може веома лепо укључити у дужи обилазак унутрашњости острва.

Најпрактичније је спојити је с Центром за посетиоце Модра пећина – Бићево, насељем Поје и наставком према Порату или Салбунарима.

За ходање су препоручљиве тенисице или добре сандале. Летом треба понети довољно воде јер је велики део пута изложен сунцу.

Вреди ли доћи ако се обилази само Модра пећина?

Aко је план на Бићеву провести само веома кратко време и одмах после Модре пећине вратити се према Комижи, црква се тешко уклапа у такав распоред.

Али ако се на острву остаје пола дана или цео дан, свакако је вредно укључити.

Модра пећина показује природну страну Бићева, док св. Силвестар показује његову историјску.

Штавише, после посете цркви много је лакше разумети зашто је овај мали острво вековима имао много већи значај него што би се могло закључити према данашњем броју становника.

Може ли се разгледати унутрашњост?

Црква није уређена као класични музеј с благајном и сталним туристичким радним временом.

Зато не треба рачунати да ће унутрашњост увек бити отворена у тренутку самосталног доласка.

И када су врата затворена, вреди доћи због саме грађевине, историјског окружења Поја и остатака простора некадашњег манастира.

Aко је посебно важан обилазак унутрашњости, најбоље је могућност приступа проверити пре доласка на острво или кроз локални туристички/посетилачки систем на Бићеву.

Најважнија историјска грађевина Бићева

Модра пећина данас је несравњиво познатија, али у историјском смислу Црква св. Силвестра једна је од најважнијих грађевина целог острва.

На истом месту могу се пратити антички и ранохришћански трагови, црква из 11. века, долазак бенедиктинаца с Тремита, развој манастира, папинска повластца из 1181. године и Бићевска Мадона из 13. века.

Све то налази се у малој каменој цркви усред тихог острвског насеља до којег већина брзих дневних излетника никада не стигне.

Aко се Бићева жели упознати ван Модре пећине и пешчаних плажа, Црква св. Силвестра једна је од локација које не би требало прескочити.

Локација: Поје, централни део острва Бићева
Година изградње: 1050.
Грађевалац: свештеник Иван Гаудијев Грлић из Сплита
Стил: изворно предроманички, касније вишеструко преграђиван
Посвета: папа св. Силвестар I.
Бенедиктинци: црква предана бенедиктинцима с Тремитских острва
Манастир: некада се налазио непосредно уз цркву
Папинска повластца: папа Александар III., 1181.
Археологија: испод цркве пронађени остаци раније ранохришћанске грађевине и мозаика
Посебно уметничко дело: Бићевска Мадона из око 1220., данас у катедрали св. Стефана у Хвару
Приступ аутомобилом: не
Долазак: бродом на Бићева, затим пешице
Рута: једна од станица Геостазе Бићево
Улазак: не треба рачунати на стално туристичко радно време
Најбоље повезати с: Поје, Центром за посетиоце, Геостазом, Пората и Салбунаром